Смањен принос малина и вишања

Републички завод за статистику објавио је податке о очекиваној производњи пшенице, малинa и вишње и засејане површине кукуруза, шећерне репе, сунцокрета и соје.

На основу стања усева на дан процене очекује се производња пшенице од 3.605 хиљ. тона, што је за 24,3% више у односу на производњу остварену у прошлој години.

Код производње малина очекује се смањење производње, у односу на прошлу годину, за 12,2%, а код вишања за 42,3%. Када су у питању цене ове две воћке, очекује се да ће се малине кретати од 350 до 400 динара по килограму, док се за вишњу очекује почетак откупа од 100 до 120 динара по килограму. Ово су предвиђања на основу смањених површина под воћем и очекиваног смањеног рода због мраза.

У поређењу са претходном годином, према стању на дан процене, у пролећној сетви 2025. године зaсејано је мање кукуруза (за 2,7%), шећерне репе (за 26,6%), сунцокрета (за 2,5%) и соје (за 5,8%).

У односу на десетогодишњи просек (2015–2024), производња пшенице је већа за 25,0%, док је код засејаних површина више сунцокрета (за 9,3%), а мање кукуруза (за 1,6%), шећерне репе (за 21,1%) и соје (за 3,2%), наводи се на сајту Републичког завода за статистику.

Републички завод за статистику од 1999. године не располаже подацима за АП Косово и Метохија, тако да они нису садржани у обухвату података за Републику Србију.

Објављени подаци добијени су на основу „Анкете о површинама и засадима на крају пролећне сетве“, процене пољопривредних саветодавних и стручних станица и других административних извора.

Засејаним површинама сматрају се површине које су обрађене и засејане неким усевом, док су жетвене површине оне површине са којих се очекује производња.

Принос по хектару процењује се на основу изгледа биљака, фазе развоја, густине сетве, примењених агротехничких мера и временских прилика.

Приликом процене претпоставља се да ће у наредном периоду до жетве/бербе услови за производњу бити оптимални.

Д. Ј. Бујак