Суша угрозила принос кукуруза и соје

Суша и високе температуре оставиле су траг на овогодишњим усевима, а међу најугроженијима су кукуруз и соја. Процене могућих губитака значајно се разликују. Највише пажње је тренутно усмерено на кукуруз, соју и репу, јер су ове културе у важним фазама развоја претрпеле недостатак влаге и високе температуре.

Председник удружења пољопривредника општине Бачка Паланка, Мирослав Ивић нам је рекао да је ово већ једанаеста суша од 2000. године, а пета суша у задњих шест година, што говори да се клима променила и додао:

-Свака ова суша Србију кошта преко милијару евра. Приноси и шта можемо да очекујемо после ове суше, у овом моменту је јако тешко проценити, али по неком мом мишљењу 70 посто Србије је под сушом, а 30 посто је још увек у некој задовољавајућој просечној норми. Ако би сад лицитирали о приносу кукуруза, соје, шећерне репе и сунцокрета, рано је још за неке процене. На нашим теренима сада, ја очекујем у просеку неке три тоне по катастарском јутру кукуруза, а што се тиче соје стање је теже. Соја мислим да више неће постојати на нашим просторима, пошто је ове суше убијају, а ценовно је на јако ниском нивоу. Соја ће исчезнути са наших поља, неће је бити на пољима Војоводине. За шећерну репу не могу да лицитирам, док је сунцокрет култура која је овакву сушу најбоље издржала, али и на њему неће бити неке зараде, истакао је Мирослав Ивић.

Он је додао да је претходно са поља скинута пшеница, уљана репица и јечам, које су на овим нашим просторима биле у доста добром стању, јер су скинуте пре суше.

-Није био рекордан род али је принос на просечном нивоу. Било је од 4 до 5 тона пшенице по катастарском јутру, исто тако и јечма, што је јако добро гледајући на као зараду, јер зараде нема, већ гледајући на ову сушу, додао је Ивић.

Он је изнео и неке од калкулација.

-Засејан хектар под кукурузом је неких 160 хиљада динара, а засејани хектар под пшеницим је неких 150 хиљада динара. Ако је род око 3,5 тона, на овим нашим просторима, по јутру, што би било неких пет до седам тона максимално по хектару, па ако то помножимо са 21 динар, са ценом кукуруза на берзи, ми долазимо до цене која је нижа од произвођачке. Долазимо до неке цене од 100 до 120 хиљада динара, а цена коштања улагања је 160 хиљада динара по хектару. Тамо где ће бити неког рода, цена по једном хектару, у овом моменту је минус од неких 30 до 50 хиљада динара. Нажалост имамо доста простора где ће овај род, који сам споменуо, бити мисаона именица, где неће родити ништа или ће бити симболичан род, рекао је Ивић.

Климатске промене у великој мери утичу на пољопривреду. Председник удружења пољопривредника општине Бачка Паланка, Морослав Ивић каже да је решење на преласку на климатски паметну пољопривреду.

-То значи прилагођавање агротехничких мера, значи стратешка улагања у инфраструктуру а све то кошта. Струка мора да ради на сортама и хибридима који су ипак прилагодљивији овим условима. Мора се што пре кренути у сетву, јер ми сад имамо доста благе зиме. Примера ради, кукуруз је било оптимално да се сеје од 1. до 10. априла, па чак тамо и до 20. априла, међутим ја сам за то да се раније сеје, а исто сам за то да се соја сеје што касније, због климатских промена. Такође, конзервација обраде земљишта је битна. То значи избацити орање. Орањем долази до испарења влаге из земљишта, киша која пада она ће улазити у земљу али кад се појави прво сунце она ће излазити из земље, зато што није конзервирано. Имамо недовољно хумуса у земљишту. Просечан садржај хумуса на пољопривредним земљиштима у Србији најчешће се креће између 2,5 и 3 посто, а пре тридесет година био је 5 посто. Ми морамо едиковати пољопривреднике да што мање ору земљу, мањим орањем влага ће остати у земљи. Оно што је такође битно су каналске мреже, оне су запуштене и морају се средити. Морале би се копати нове каналске мреже и правити вештачка језера. Држава мора стратешки у процес пољопривреде ако жели добро за пољопривреду.

Ј. А. Влаховић