У Бачкој Паланци одржана Светосавска академија

У недељу, 26. јануара 2025. године, у дворани градског биоскопа у Бачкој Паланци, у организацији Црквене општине бачкопаланачке, одржана је свечана академија поводом празника Светог Саве, првог српског архиепископа и просветитеља.

Светосавску беседу је произнео протојереј Душан Ђукић, парох при храму Покрова Пресвете Богородице у Бачкој Паланци. У програму академије су учествовали ученици бачкопаланачких основних и средњих школа, Црквени хор „Свети Јован Крститељ” и Градски хор „Звоно” из Бачке Паланке.

Протојерек Душан Ђукић у светосавској беседи под називом „Значај Светога Саве и светосавља“ говорио је повезаности српског народа и Светог Саве.

-Нико не може порећи да између Светог Саве и српског народа постоје неке тајанствене и неразлучне везе. Чудесна трајност Савиног култа кроз историју, књижевност, народну и уметничку поезију још увек задивљује. Они који верују да народи имају душу, морају доћи до закључка да су Срби у Светом Сави препознали себе. Рекло би се да од његове успомене не могу да се растану зато што су у њему сагледали свој идеал и свој архетип. Ако негде постоји идеја српског народа, као што то бива у свету Платонових идеја, онда ту идеју пред Богом представља Свети Сава. Заиста, тај свети Немањић је најлепше оличење и најплеменитији израз српске душе. Свети Сава је с правом назван први српски просветитељ и учитељ.

-Посебно, у њему посвећеном тропару, који је спевао даровити Теодосије, где се Свети Сава назива просветитељем и учитељем, јер је дошавши просветио отаџбину своју и народ свој. У ком је то смислу Свети Сава назван просветитељем и каква је то просвећеност којом је он просветио свој народ? Више од два века, негде од времена Доситеја Обрадовића па до данас, Свети Сава је називан просветитељем у чини се, другачијем смислу од онога који му придаје Теодосије у светитељском тропару, а и остали наши стари текстови. Наши су људи од науке у последња два века упорно настојали на томе да објасне како је други смисао оног средњовековног називања Свето Саве просветитељем, тј. називање у религиозном смислу.  Свети Сава је назван просветитељем и хуманистом у оном смислу који се код нас почео ширити од времена просветитељства Доситеја Обрадовића. Просветитељство је, као што је познато, западноевропска појава из 17. и 18. века с коренима у дубљој историјској прошлости. Света гора је учинила да Свети Сава буде први и истински просветитељ. Познато је да је баш Света гора духовни и просветни центар православља, главни носилац источноправославног исихазма и супротстављања западном менталитету, речено је у беседи.

Поводом обележавања Светог Саве патријарх српски Порфирије у светосавској беседи је рекао да „нас светитељ подсећа да се старамо о својим ближњима јер су нам Богом дати да се не бисмо изгубили у самоћи или утопили у смртоносном мору егоизма“.

-Савина вера исцељује душу, јача вољу, пружа храброст и снагу да срцем загрлимо ближње и никад да не упиремо прстом тражећи у њима ,,кривце“; да у односу са нашим комшијама, ма којој вери и народу припадали негујемо искрено пријатељство које неће моћи да угрозе испади појединаца било које стране, да батина и песница ни по коју цену не изражавају међуљудске односе у нашој средини, да разумемо да смо сви једни другима потребни. Зато је наш категорички императив, молба и благослов: Ближњи је мој рај! Наш истински ближњи је најпре Бог, и сваки други човек као жива икона Његова. Искуство вере у Христа, светосавске вере, неутралише поделе, раздоре, искључивости које су посебна пошаст савременог доба и које не мимоилазе ни наше народно биће. Искуство вере изграђује поверење као прави аутентични стваралачки простор, рекао је патријарх.

Извор: Епархија бачка