Ускоро прелазак на летње рачунање времена

Летње рачунање времена ове године почиње 30. марта и то у 2 часа после поноћи сат треба померити на 3 часа, односно један сат унапред. Померање сата сваке године изазива много пажње, чак и сад кад се све углавном аутоматски одвија и не морамо да размишљамо да ли ћемо закаснити негде зато што смо заборавили да померимо казаљке. Али, и даље може утицати на наше планове (промене у саобраћају, у спавању, у послу), а знамо и да прелазак на летње рачунање времена доноси одређене здравствене ризике.

Иако се годинама прича о престанку померања сата, садашњи распоред нас и даље држи у ритму од две промене годишње – на пролеће и на јесен. Летње рачунање времена почиње крајем марта, тачни датуми се мењају, а ове године сат унапред померамо 30. марта у 2 сата после поноћи. То значи да ћемо изгубити сат времена сна, али ће вечери бити дуже. На зимско рачунање времена враћамо се 26. октобра и тад ћемо казаљке померити уназад – са три на два сата ујутру. Тада ћемо добити сат времена сна, али ће дани бити краћи.

ЗДРАВСТВЕНИ РИЗИЦИ

Често, у сусрету овом дану, можемо чути да се људи, који су иначе осетљивији на промене времена, припремају на то да ће имати потешкоће са спавањем или расположењем. То није случајно, а постоји и научно објашњење за то.

Постоји нешто што се зове циркадијални ритам и он представља циклус физичких и менталних процеса који се дешавају унутар 24 сата. Најзначајнији циркадијални ритам је циклус будност-спавање, а структура у мозгу која је најважнија овом процесу је супрахијазматично једро, које је део хипоталамуса. Ово једро преко мрежњаче ока прима информацију о количини светлости у нашој околини. Када је мања количина светлости у околини или када нема светлости лучи се мелатонин који се са правом може назвати хормоном спавања. На овај начин се биолошки процеси у организму и циркадијални ритам усклађују са околином и природом, преноси Курир.

Промена времена и померање сата појачавају осећај умора и доприносе потешкоћама при прилагођавању новом времену буђења. Доводе до интензивирања депресивног расположења, раздражљивости, анксиозности, несанице. Због промена времена доказано су учесталији мождани и срчани удари, суициди, саобраћајне несреће. Осцилације хормона задужених за осећај ситости су веће и јачи је осећај глади, због чега се лакше посеже са храном богатом транс-мастима и рафинисаним шећерима.

Зато би постепен ранији одлазак на спавање, барем недељу дана пре промене сата, могао бити користан.

Извор: Курир