Времеплов: Развој гајдобранске дрвне индустрије

Недељне новине почетком ове године обележиле су 60 година постојања. Тим поводом објављујемо „Времеплов Недељних новина“, а овај пут издвајамо текстове из броја 258 од 07. децембра 1969. године.

ПАЦИЈЕНТИ НЕ ОСЕЋАЈУ ЗДРАВСТВЕНИ ГРИП

Последњих недеља у Дому здравља одржано је више бурних састанака поводом незавидне ситуације у тврђави здравља наеш општине. Једна делегација лекара посетила је и председника Општинске скупштине у циљу изналажења решења за тренутно безизлазну ситуацију Дома здравља: запослени у овом колективу нису примили „плате“ ни за прошли месец.

Многи су били спремни да решења потраже у постављању праве дијагнозе и лечењу „хирушким захватима“, други су решења предлагали у бољем регулисању односа (уговорног) са Заводом за социјално осигурање, сопственом реорганизацијом унутар колектива, постављањем ултиматума Скупштини општине, итд.

-Немамо пара за новембарске и децембарске плате – каже др Здравко Спремо – јер смо се нашли у „були“ због обавезе да сносимо 50 одсто губитака Завода за социјално осугурање према одлуци арбитражне комисије за ову годину. Према мом мишљењу не можемо, међутим, ми бити регулатори потрошње здравственог динара.

ДОБРИ ФИНАНСИЈСКИ РЕЗУЛТАТИ

Гајдобранска дрвна индустрија „Јела“ остварила је у првих девет месеци укупну реализацију од четири милиона и сто двадесет хиљада динара, што у односу на исти период прошле године представља повећане од 80 одсто. Трошкови пословања износе три милиона и осам стотина хиљада динара, а остатак чистог дохотка 320 хиљада динара. У „Јели“ очекују да ће до краја године остатак дохотка бити четири стотине хиљада динара.

Овако добри пословни резултати предузећа које је све до недавно „производило“ губитке резултат су пре свега добре пословне политике и већег ангажовања самих радника. Да није било ограничења електричне енергије резултати би били бољи јер је несташица „однела“ шездесет хиљада динара.

У најрентабилнијем погону пилане посао се одвија у три смене. Дрво се реже даноноћно јер су потраживања купаца велика и тешко је одговорити захтевима. Погон столарије за сада најслабије послује али има изгледа да и овај погон заједно са тапетаријом добро послује поготово што је обезбеђен посао.

ШКОЛЕ ТРЕБА БОЉЕ ОПРЕМИТИ

Ни наставно-материјална основа у неким средњим школама није много боља.

Међутим, у средњим школама ђака је све више. Због тога просветни радници све више упућују примедбе баш у времену када образовање прелази – додуше брзином пужа – на нове друштвено економске односе и „већу“ еманципацију од буџета.

Због оскудице материјалних средстава просветни радници су принуђени да се боре за изналажење „унутрашњих резерви“ које, руку на срце, постоје у свим нашим школама. Друго је питање, међутим, да ли просветни радници – који добрим делом уз силан ентузијазам и одрицања обављају свој одговорни посао – треба да испаштају због општих тежњи друштвене заједнице за повећањем броја ученика и стварање што више школованих младих људи (Школа за КВ раднике).

ДЕМОЛИРАН ХОТЕЛ „ТУРИСТ“

Ускоро ће се пред Општинским судијом за прекршаје Луком Деспенићем наћи четворица младића Слободан Боснић (23), Милош Бабић (20), Стево Јовановић (26) и Милорад Пилиповић (21) који су 23. новембра 1969. године у припитом стању изазвали тучу у хотелу Турист и том приликом причинили материјалну штету у висини од 9200 динара.

На удару ове групе младића прво се нашла девојка В.Ј. која је одбила да плеше са њима јер су били у припитом стању. Изгледа да се ово није свидело обесним младићима и један од њих је посуо кафом по хаљини, тако да је В.Ј. сва уплакана морала напустити игранку јер би можда била чак и физички нападнута да се више задржала у Омладинском дому. Младићи су се и даље задржали у дому и пили пиво које су доносили из оближњег бифеа „Бачка“. После тога су бацали флаше по сали али им се нико није смео супротставити. Око 23 часа исте вечери кренули су у Турист где су и изазвали тучу са особљем хотела.

У општој тучи и гужви коју су изазвали младићи у припитом стању поломљено је велико огледало, столице, столови, флаше и чаше. Када су осетили да ће доћи милиција, побегли су кући.

НАЈЗАД БЕЛИ ОГРТАЧ

Зима је најзад стигла у свом правом руху, белом огртачу сазданом од мноштва изванредних, машти недоступних облика кристалчића снежних пахуљица. Та смена дуге, топле јесени, без пардона, уочљива је не само по ниским температурама већ и по промењеној природи и панорами града. Широке улице постале су светлије услед белине.

Бели огртач донео је и радости и брига. Деца су постала веселија. Санке и грудве су прорадиле, а појавили су се и први контури доброг, старог Снешка Белића. Бриге се нарочито запажају на коловозима и тротоарима.

Тај први снежни налет комунални радници успешно су дочекали лопатама и разгртачима снега.

Приредила: Д. Ј. Бујак