Вршњачко насиље: Како га препознати и реаговати?

„СИГУРАН КУТАК: МЕНТАЛНО ЗДРАВЉЕ МЛАДИХ“

Према Правилнику о протоколу поступања у установи образовања у одговору на насиље, злостављање и занемаривање, под насиљем и злостављањем подразумева се сваки облик једанпут учињеног, односно понављаног вербалног или невербалног понашања које има за последицу стварно или потенцијално угрожавање здравља, развоја и достојанства личности детета и ученика или запосленог.

Истим правилником утврђени су и нивои насиља, злостављања и занемаривања и они се односи само на вршњачко насиље. Свака установа образовања у Србији има посебан тим за заштиту од дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања. Њихов задатак јесте да процене о ком нивоу насиља је реч, али и да делују превентивно и саветодавно па се тако о вршњачком насиљу обавезно говори на почетку сваке школске године како са децом, тако и са родитељима.

Примери разврставања различитих облика насиља према нивоима вршњачког насиља:

За први ниво вршњачког насиља:

– облици физичког насиља су: ударање чврга, гурање, штипање, гребање, гађање, чупање, уједање и сл.

– облици психичког насиља су: омаловажавање, оговарање, вређање, ругање, називање погрдним именима и сл.

– облици социјалног насиља су: добацивање, подсмевање, искључивање из групе или заједничких активности, фаворизовање на основу различитости и сл.

– облици сексуалног насиља са сексуалном поруком су: добацивање, псовање, ласцивни коментари, ширење прича, етикетирање и сл.

– облици насиља злоупотребом информационих технологија, друштвених мрежа и других дигиталних канала комуникације су: узнемиравајуће позивање, слање узнемиравајућих порука смс-ом, ммс-ом или путем аудиовизуелних снимака и сл.

Понављање поступака класификованих као први ниво насиља, сматрају се другим нивоом.

За други ниво вршњачког насиља:

– облици физичког насиља су: шамарање, ударање, гажење, цепање одела, „шутке“, затварање, пљување, отимање и уништавање имовине, измицање столице и сл.

– облици психичког насиља су: уцењивање, претње, неправедно кажњавање, забрана комуницирања и сл.

– облици социјалног насиља су: сплеткарење, ускраћивање пажње од стране групе (игнорисање), неукључивање, неприхватање и сл.

– облици сексуалног насиља су: сексуално додиривање, показивање порнографског материјала и сл.

– облици насиља злоупотребом информационих технологија, друштвених мрежа и других дигиталних канала комуникације су: оглашавање, снимање и слање видео записа, злоупотреба друштвених мрежа, блогова, форума и четовања у циљу вређања, исмевања и подстицање угрожавања достојанства личности снимање камером појединаца против њихове воље, снимање камером насилних сцена, дистрибуирање снимака и сл.

За трећи ниво вршњачког насиља:

– облици физичког насиља су: туча, дављење, бацање, проузроковање опекотина и других повреда, ускраћивање хране и сна и сл.

– облици психичког насиља су: застрашивање, уцењивање уз озбиљну претњу, изнуђивање новца или ствари, ограничавање кретања, навођење на коришћење наркотичких средстава и психоактивних супстанци и сл.

– облици социјалног насиља су: претње, изолација, малтретирање групе према појединцу или групи, организовање затворених група (кланова) које има за последицу повређивање других и сл.

– облици сексуалног насиља: завођење ученика од стране запослених, злоупотреба ауторитета, поверења, или утицаја над дететом/учеником подвођење, навођење, изнуђивање и принуда на сексуални чин, силовање, инцест и сл.

– облици насиља злоупотребом информационих технологија, друштвених мрежа и других дигиталних канала комуникације су: злоупотреба друштвених мрежа, блогова, форума и четовања у циљу слања претњи и угрожавања сигурности, снимање камером насилних сцена, дистрибуирање снимака и слика, снимање насилних сцена, дистрибуирање снимака и слика, дечија порнографија и сл.

Насилно понашање са трећег нивоа може да буде третирано као тежа повреда обавеза и као повреда забране утврђене законом, у зависности од околности (последице, интензитет, учесталост, учесници, време, место, начин и др.), што процењују тим за заштиту и директор.

Каква је ситуација у општини Бачка Паланка?

Недавно је Скупштина општине Бачка Паланка усвојила Информацију о стању безбедности у школама и ПУ „Младост“ у општини Бачка Паланка. Према извештајима које су Одељењу за друштвене делатности доставиле школе и ПУ „Младост“ током претходне школске 2024/2025. године тимови за заштиту од насиља, злостављања и занемаривања су утврдили и процесуирали више случајева насиља. Што се тиче првог нивоа насиља, било је 13 случајева физичког насиља, три случаја психичког насиља, три случаја дигиталног насиља и два случаја социјалног насиља. Код другог нивоа насиља, било је 19 случајева физичког насиља, један случај физичког насиља у породици, по један случај социјалног, сексуалног и дигиталног насиља и три случаја психичког насиља. Код трећег нивоа насиља током протекле школске године био је један случај психичког насиља и један случај дигиталног насиља.

На основу Извештаја о раду Центра за социјални рад општине Бачка Паланка за 2024. годину, број пријава упућених Центру у току прошле календарске године о вршњачком насиљу је седам и то четворо деце због вршњачког насиља у основној школи и троје деце због вршњачког насиља у средњој школи.

Како реаговати?

Препознавање вршњачког насиља код детета захтева пажљиво посматрање и разумевање суптилних промена у понашању детета, тврди мастер психолог и судски вештак Слободан Мићић.

Он каже да дете које трпи насиље често постаје повучено, анксиозно, раздражљиво или показује страх од одласка у школу. Могу се јавити изненадни пад у успеху, поремећаји сна или апетита, као и психосоматске тегобе попут главобоље или болова у стомаку без медицински оправданог узрока. Понекад дете прикрива проблем из страха, стида или осећаја кривице, па су неопходни емпатија и отвореност родитеља или сродника или особа из круга школе.

-Из угла психолога, наглашавам да је енормо важно да се створи безбедан простор у ком дете може да говори без осуде. Разговор треба водити смирено, са нагласком на разумевању осећања, а не на испитивању. Психолог може да помаже детету да препозна да није криво за ситуацију и да има право на заштиту. Паралелно се ради са школом, како би се обезбедила системска подршка и спречило понављање насиља. Родитељима саветујем да подстичу дететово самопоуздање, развијају вештине асертивне комуникације и јачају његову социјалну мрежу подршке, рекао је Мићић.

Кључно је реаговати благовремено, јер дуготрајна изложеност вршњачком насиљу може итекако довести до трајних емоционалних последица попут анксиозности, депресије и потешкоћа у међуљудским односима.

Аутор: Д. Б.

Пројекат је суфинансиран од стране Општине Бачка Паланка. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.